У италијанском граду Роверету, крајем 1938, подигнут је споменик свим палим савезничким борцима у Првом светском рату, те освећен водом из великих река савезничких земаља.
Тачно у 12 часова, 10.9.1938, свечано је узета вода из Дрине, Мораве, Вардара, Охридског језера и Саве.
На Савском пристаништу, уз присуство италијанског амбасадора, њихових официра и државних изасланика, мајор Динић је узео кристалну бочицу окићену италијанском и југословенском заставом те захватио воду из реке и предао је прво надбискупу др Ујчићу који је извршио црквени обред.
Након што је надбискуп благословио воду, наш официр је исту предао италијанском пуковнику уз следеће речи:
„Предајем вам овај суд напуњен водом наше дичне Саве, воде која је помешана крвљу наших и италијанских најбољих синова, који положише своје животе, храбро бранећи част и славу својих отаџбина, да са њоме пошкропите света звона, звона која ће ускоро забрујати у древном Роверету, на част и славу изгинулих ратника у Светском рату!“
Пуковник Коронати, примајући бочицу, одговорио је:
„И као војник и као Италијан, нарочито сам поносан што ми је пало у дело да примим ову воду. Као војник, јер сам за две године ратовања, поред вас, на вашем фронту, делио братски с вама све муке дугога рата и радост због победе и што сам упознао хероизам вашег народа.
Као Италијан, јер је ова света вода прикупљена у нашу част. Спојићу ову воду с водом из Охрида, Дрине, Мораве и Вардара; ваше воде у којима, узбуђене душе, видим чисте капи које су квасиле груде натопљене вашом племенитом крвљу и крвљу италијанских војника који почивају овде у Југославији као часна успомена херојског пожртвовања на коме почива веза пријатељства између наше две земље!“
Војна музика интонирала је обе химне док је почасна чета плотуном поздравила овај свечани чин.
