Када се у Енглеској обележава Косовска битка онда то изгледа овако…

У јеку Првог светског рата, током пролећа 1916. године, група српских родољуба потпомогнута значајним енглеским личностима, покренула је идеју да се те године, први пут у Великој Британији, обележи Косовски дан, како су га они назвали, односно чувена Косовска битка војевана на Видовдан 1389.

У Лондону је формиран Одбор за Косовски дан са основним циљем да се кроз планирану манифестацију истакне значај Косова као чина одбране европске цивилизације од освајача са Истока. Члановима тог Одбора били су: Леди Пеџет, руководилац прве болнице Српског потпорног фонда у Скопљу од 1914. године, госпођа Синклер Стобар, руководилац треће мисије болнице Српског потпорног фонда у Крагујевцу 1915, госпођа Карингтон Вајлд, која је била на челу образовног пододбора Српског потпорног фонда и збрињавала и школовала српску децу и омладину широм Велике Британије, др Дикинсон и др Џејмс Бери, чувени лекари који су на челу Краљевске независне болнице, током 1915, боравили у Врњачкој Бањи и збрињавали наше рањенике, док је за председника Одбора за Косовски дан изабрана легендарна др Елси Инглис, лекарка и хирург, оснивач Болнице шкотских жена, које су током 1915. деловале у Крагујевцу, Ваљеву, Младеновцу и Лазаревцу.

Међу осталим члановима нашли су се и: Роберт Виљем Ситон-Вотсон, чувени британски публициста и историчар; Фајнс Клинтон, теолог; Николај Велимировић, (од 1920. владика), др Милан Ћурчин, књижевник, преводилац, критичар, касније и уредник „Нове Европе”.

Одбор је, све укупно, имао 17 чланова, а главни циљ који су поставили гласио је:

„Да се широм Велике Британије прослави Косовски дан у знак признања храбрости Срба, који сада нису у могућности да тај дан обележе у својој земљи као што су то вековима чинили од 1389.”

А сада, погледајте како је тада обележена Косовска битка:

– У центру Лондона, у улици Парламент стрит број 50, отворена је књижара у којој се искључиво продавала литература о Србији, излагали ратни трофеји, фотографије…;

– Лондон и сви већи градови широм Енглеске били су облепљени плакатима са мотивима „Херојске Србије” Бернарда Пастриџа, чувеног енглеског илустратора;

– Преко 500 чланака, редакцијских уводника, репортажа и вести је објављено и то у свим дневним и периодичним новинама и часописима као што су Тајмс, Дејли Мирор, Дејли Експрес, буквално сви;

– Више стотина угледних политичара, књижевника, научника, новинара, аналитичара, цењених грађана Велике Британије је објавило своје ауторске текстове, у којима су уздизали значај Србије, наше војске, а посебно истицали важност сећања на Косовску битку;

– штампано је 2000 примерака књиге српских народних песама у преводу, горе поменутог, Роберта Виљема Ситон-Вотсона;

– такође, 2000 примерака књиге „Без куће и отаџбине”;

– 5000 примерака брошуре „Херојска Србија”;

– 50.000 примерака брошуре „Рат Србије за ослобођење”:

– 8000 брошура „Белешке о српској историји”;

– 3000 примерака брошуре „Косовски дан”;

– 6000 примерака брошуре „Србија и Косово” Тихомира Ђорђевића;

– 30.000 примерака брошуре са српском химном;

– 5000 брошура „Жене Србије”;

– 25.000 примерака брошуре „Србија, јуче, данас, сутра” Роберта Вилијема Ситон-Вотсона;

– 85.000 примерака циркулара Одбора за Косовски дан;

– На сам дан, 28. јун 1916, окупила су се 22 значајна посланика британског Парламента и донели резолуцију: „Желимо да изразимо своје дивљење храбрости наших витешких српских савезника, који пружају дуготрајан отпор надмоћним освајачким силама, њиховој моралној чврстини и издржљивости којом подносе патње које им наноси варварски непријатељ, привремено заузевши њихову земљу, неопростивом издајом бугарског владара, поглавара хришћанске државе, који се, заборавивши вековни сукоб између крста и полумесеца, сукоб трагично и заувек везан за име Косова, придружио подлом и неприродном савезу традиционалних непријатеља југословенских народа. Желимо да уверимо Његово величанство српског краља и српски народ, да, придружујући се први пут у Енглеској прослави велике српске годишњице, дубоко саосећамо са патњама које им је донела њихова оданост ствари савезника, признајемо обавезе Велике Британије и савезничких сила да исправе нанете им неправде, да васпоставе у целини независност и интегритет Србије и да остваре њене легитимне тежње засноване на начелу националности…”;

– у Графтон галерији у Лондону говорили су Чедомиљ Мијатовић и Тихомир Ђорђевић;

– у Националном клубу либерала говорио је лорд Свејтлинг;

– у Ковент гардену говор је држала госпођа Хаверфилд;

– код Марбл Арча, пред више министара, посланика и амбасадора, говорила је др Елси Инглис;

– у Еолијан холу у Лондону оџан је концерт српске музичке и рецитал српске поезије;

– у Краљевском институту акварелиста приређена је изложба српских ратних фотографија;

– у Салону друштва лепих уметности отворена је изложба цртежа Фране Радованија;

– у више од 1000 биоскопа широм Велике Британије, у оквиру филмских новости, приказани су филмови о Србији;

– у свим кафанама, базарима, ресторанима и на железничким станицама, Викторија, Јустон, Черинг Крос, Канон Стрит, продавали су српске заставе и литераруру о Србији;

– у излозима свих великих продавница и робних кућа била су истакнута српска обележја;

– посебно су били украшени Оксфорд и Бирмингем где је говор држао др Суботић;

– у Памброук колеџу одржан је велики скуп од више стотина угледних професора;

– у Универзитетском колеџу Оксфор је приређен велики концерт са аукцијом у добротворне сврхе;

– у Бирмингему је одржан велики скуп на коме су говорили леди Пеџет и проф. Богдан Поповић;

– скупова са предавањима је било и на Кембриџу, Лидсу, Бангору, Барнмауту…укупно у 40 градова широм Велике Британије;

– у скоро свим основним, средњим и приватним школама, тачније у више од 12.000 школа, широм Енглеске, на првом часу је прочитан, несвакидашње леп, Ситон-Вотсонов, текст: „Србија, јуче, данас, сутра” (насловна страна брошуре у прилогу) који у суперлативу говори о значају Србије, наше борбе, Косовске битке итд;

– ученици су имали задатак да саставе писане радове на тему Косова, а најбољи су награђени и јавно читани;

– један средњошколац, Едгар Браун, инспирисан Косовским даном, покренуо је школски часопис и наредне две године га уређивао, а назвао га је „Србија”;

– Лондон је, такође, био излепљен плакатима којима је народ позиван на службу у Катедралу, а текст који се на њима истицао гласио је: „Мислимо на Србију, молимо за Србију, васпоставимо Србију” и са поруком у настваку: „Србија се борила и страдала за слободу. Њена и наша ствар су заједничке. Одајмо пошту њеним мртвима и помозимо њеним живима”;

 – најсвечанији тренутак се одиграо 7. јула 1916, у катедрали Светог Павла пред више стотина истакнутих личности и више хиљада грађана, а проповед је одржао архиепископ кантерберијски, а тој служби је присуствовало и 300 српских ђака који су отпевали нашу химну;

– запажен говор је тада одржао Николај Велимировић који је између осталог рекао: „Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Изгинули бранећи Европу. Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.”

– издвајам и то, да је недеља, 2. јул 1916. проглашена српском недељом, те је у свим англиканским црквама, широм Енглеске, први пут у историји, одржана православна литургија.