У част наших хероја који су своје животе оставили у крвавој Кумановској бици 1912, и то баш на доминантном вису, Зебрњаку, подигнут је, 1937, величанствен споменик, најзначајније дело чувеног архитекте Момира Курановића.
Приликом његовог освећења у спомен костурицу су положени посмртни остаци страдалих припадника српске војске, а који су до тада били чувани у оближњем манастиру светог Ђорђа у Старом Нагоричану.
Споменик на Зебрњаку грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона. Имао је облик куле-обелиска висине 48,5 метара! Био је то убедљиво највиши споменик на Балканском полуострву а вероватно и даље…
Тај божанствени монумент могао је да се види из велике даљине чак и ноћу јер су на његовом врху биле постављене специјалне петролеј лампе које су симболизовале ,,вечито кандило мртвима чије су кости ту почивале”.
Споменик на Зебрњаку, врхунски спој архитектуре и скулптуре, без узора у нашој архитектури, порушили су на почетку Другог свтског рата припадници ВМРО и бугарских окупационих снага.
Републички завод за заштиту споменика – Београд, 1985. године, направио је пројекат обнове који никада није реализован сем што је наша амбасада у Македонији обезбедила чувара како би се и оно мало, што је остало од монумента, сачувало од вандала.
