Тома Ванђел (1834-1906), из Алистратије близу Кавале, негде око 1864, дошао је у Београд и својим прегалачким радом стекао велико богатство, и све то што је стекао оставио је Србији у добротворне сврхе.
Не само да је био племенит и хуман већ и витешки храбар, те је своје херојство показао као тобџија у српско-турским ратовима (1876-1878).
Између осталог, у тестаменту је завештао и 12.000 динара да се подигне споменик дечаку који је погунуо 1862. године на Чукур-чесми, и да то буде дело домаћег вајара, што је 1931. године у потпуности и учињено – аутор споменика је српски академик и скулптор Симеон Роксандић.
Тома Ванђел је умро 9. јула 1906. године у бањи Ројич у Аустрији, али на његову изричиту жељу сахрањен је у Београду, и то уз несвакидашњи испраћај који су му Београђани приредили, погреб какав само доликује таквим громадама.
Ово је само делић занимљивог и вредног рукописа који сам припремио и са којим сам конкурисао код Секретаријата за културу Града Београда са жељом да подрже то штиво под насловом:
ВЕЧНО У БЕОГРАДУ Странци по рођењу, Београђани у срцу – знаменити људи испраћени уз велику захвалност и погреб за памћење
mde 
