Да ли се Јован Крститељ, док је живео у пустињи, а како предање каже, стварно хранио плодом зимзеленог дрвета под именом рогач, па се зато и данас назива „хлеб светог Јована“, то не знам, али знам да рогач често конзумирам као вечерњи оброк.
Иначе, цератониа је научни назив ове врло укусне и вишеструко корисне биљке а потиче од старогрчке речи κεράτιον (кератион) како су звали плод рогача (од κέρας рог). Семенке су му скоро идентичне па су људи на Блиском истоку од давнина, а касније и остали широм Римског царства, златне новчиће ковали у тежини од 24 семенке рогача (око 4.8 грама). Тако је и настала мера за чистоћу злата од 24 карата, или 12 зрна – 12 карата итд.
ptr 
ptr 
dav
