Za sada imamo samo jednu Zemlju, a trenutno crpimo prirodu 1,75 puta brže nego što njen ekosistem može da se regeneriše. Ekološki problem je postao krucijalan i neminovan za svaki dalji napredak u nauci i tehnologiji. Jedna od najvećih prepreka u rešavanju tog problema jeste svakako i slabo razvijena ekološka svest stanovnika naše planete. Čovečanstvo se suočava sa katastrofalnom ekološkom situacijom. Krajnje vreme je da se uključi globalni EkoAlarm na Mesecu (Moon EcoAlarm) – ideja koju sam predložio Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), a oni istu objavili na svom zvaničnom sajtu.
Moon EcoAlarm je zeleni laser koji bi mogao da dopre do Zemlje i bude vidljiv u prečniku od više stotina kilometara, a da bismo dobili efekat blinkanja on bi se po zadatom algoritmu pomerao i „obasjavao“ delove planete Zemlje tako da bi na svaki predeo svetlost stizala periodično u sekundama te bi se posmatraču činilo da zelena „lampica“ blinka. Gledano sa Zemlje, videla bi se samo ta zelena „lampica“ i to u trenutku kada se čovek zagleda u Mesec, a svakako po vedroj noći. Ovaj laserski zrak bi se mogao koristiti i za razna druga istraživanja u oblasti kvantne nauke, prenosa energije, informacija i ostalih merenja. Takođe, brzina pomeranja lasera (osećaj ubrzanja blinkanja) mogao bi se menjati u zavisnosti od nivoa zagađenja na Zemlji (sada je ugljen disokisd na 415 ppm, a neka nepisana granica je 400).
Misija ESA je da donosi korist građanima Evrope i sveta, pa bi ovo bio sveopšte značajan i nadasve koristan projekat, jer ne samo da bi konstantno podsećao celokupnu svetsku javnost na najvažniji problem sa kojim se susrećemo (zagađenje planete Zemlje) već bi i simbolično signalizirao da je čovek prisutan na Mesecu. Između ostalog, bila bi to i zelena „lampica“ koja bi motivisala ljude, posebno naše najmlađe, da razmišljaju o svemiru, istražuju, šire svoje znanje, kreativno razmišljaju i možda poprave ono što smo mi pokvarili.
Evropska svemirska agencija (ESA) je ideju Moon EcoAlarm, nakon javnog uvida, zvanično prosledila u postupak stručne evaluacije (ocenjivanja), a svakako da je i to već značajan uspeh, jer je to jasan znak da je zamisao privukla pažnju svetske stručne javnosti, te iako su male šanse da u ovom krugu bude odabrana za realizaciju, sa ekipom vrsnih stručnjaka iz raznih naučnih oblasti koje sam pozvao u pomoć, kao što su dr Nenad Jovičić, vanredni profesor elektronike na ETF-u Univerziteta u Beogradu; dr Aleksandar Krmpot, viši naučni saradnik u Centru za fotoniku – Instituta za fiziku u Beogradu, uz savete prof. dr Milivoja Ivkovića, naučnog savetnika i rukovodioca laboratorije za spektroskopiju plazme i lasere na Institutu za fiziku u Beogradu, kao i mnogih drugih istraživača i filozofa, nastavićemo da još bolje i preciznije oblikujemo ovu ideju, rešimo neke tehničke nedostatke i budemo spremni za naš trenutak.
