Драги пријатељи, пишем монографију (роман) о колосу домаће науке, генијалном студенту београдског Електротехничког факултета, професору на чак три Универзитета у Србији, који је све своје знање, касније прикупљено и у Енглеској, Канади, Америци из нуклеарне физике, а посебно из области соларне енергије у којој је важио за светски ауторитет, као прави патриота, применио и представио у нашој земљи.
Главни мото му је била изрека „да је нуклеарна електрана најгори начин да се загреје вода…”, па се као нуклеарац, почетком седамдесетих година прошлог века, окренуо најчистијем извору енергије – Сунцу.
За живота је остао упамћен и у ширим научним круговима, као једно од највреднијих имена које је дала ова земља и као човек који је „померио стену”. Његова је заслуга што је Србија данас земља без нуклеарних електрана. Ту цену је платио најскупље – својим животом.
Пишем дело о Ратнику Сунца, мом рођеном ујаку, проф. др Браниславу Бранку Лаловићу (1928-1988), па молим све оне који су га познавали, приватно или пословно, да ме контактирају како би што више информација и детаља о њему остало заувек забележено.
Хвала вам свима!
