Златар који је поклањао злато

Први пут ми се десило да копајући по архивској грађи налетим на читуљу која се простире скоро преко целе стране дневних новина Мали журнал из 1902. године. Кроз главу ми је одмах протрчала мисао – Аух, шта ли је сад ово? Читам, а мом чуђењу нема краја, јер син Михајло, који је исту објавио, само прву реченицу посвећује умрлој мајци док кроз скоро цео остатак текста захваљује до неба свом зету златару Стевану Јевтовићу и својој „милој сестри” Лјубици за велику помоћ око неге покојнице, а касније и бригу о малолетној деци која су остала сирочад (Слика 1: читуља).

Па ко је био тај „добри и поштовани зет”?
Ово мора да је интересантно…

Јован-Стеван Јевтовић, родио се 1842. године у селу Засељу поред Пожеге, али још као дете остаје без родитеља те сам, као сироче, долази у Београд да шегртује и у тешким приликама започне борбу за опстанак. Захваљујући огромном труду и истрајности, уз несвакидашње поштење и многе друге врлине успео је да изучи, али и усаврши јувелирски занат, те постане врстан златар – уметник. Нјегови радови су красили многе куће, али и Двор обе краљевске династије. Чика Стева – дворски јувелир – био је током целог живота велики добротвор, помагао је сиромашне, школовао многе ђаке, пазио на старе и болесне, али му породична срећа није била наклоњена.
Врло рано је изгубио два млађа сина, Стеву и Рада (Слика 2: мајка Лјубица са једним од млађих синова), а нешто касније, 1900. године, и најстарији Михаило умире као матурант Реалке (Слика 3).

Списак његових поклона које је за живота поделио појединцима, организацијама, цркви и разним удружењима и то у виду накита, украса, обележја, грбова и симбола направљених од најскупоценијег материјала, заузео би пола фејсбука, па ћу вам зато изнети само оно што је чика Стева учинио 1921. године, када је завештао целокупну своју имовину, непокретну и покретну, у 19 фондова и задужбина која је основао у просветно-хумане сврхе. По мојој некој процени, вредност тадашње његове имовине је била као данашњих 5 милиона евра, а све то је поделио на следећи начин:

Просветни Фонд Михаила, Стеве, и Раде, синова Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за помагање ученика оба пола Београдске Реалке – главница 100.000 динара,
Пеосветни Фонд Михаила, Стеве и Раде за помагање ученица Ужичке гимназије и ученица из Ужица које уче стручне занатске школе – главница 50.000 динара,
Просветни Фонд Михаила, Стеве и Раде за школовање занатског подмлатка – главница 100.000 динара,
Хумано-просветни Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за снабдевање оделом ученика основне школе у округу ужичком – главница 50.000 динара,
Хумано-просветни Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за снабдевање оделом ученика основне школе у округу рашком – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за помагање сиромашних ученика Београдске Трговачке Академије – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за сиромашне студенте Београдског Медицинског Факултета – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за ученике пољопривредне школе – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за ученике учитељске школе – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за бабичке школе – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за сиромашну и напуштену децу – главница 50.000 динара,
Фонд Михаила, Стеве и Раде Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за сиромашну децу код Саборне Цркве у Београду – главница 50.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за подизање цркве и школа у Београдском округу – главница 812.000 динара,
Просветно побожна задужбина Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за подизање цркве у селу Засељу округ ужички – главница 300.000 динара,
Фонд Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за изучавање Домаћинства – главница 25.000 динара,
Просветно-хумани фонд Михаила, Стеве и Рада, синова Лјубице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, којим рукује Удружење инжењера и архитекта-секција Београд – главница 2.000.000 динара и имање у Београду на углу улица Цара Уроша бр. 14, 16 и 18, и Змаја од Ноћаја бр. 7 (касније бр. 5)
Задужбина Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, госпође Лјубице и њихове деце Михаила, Стевеи Раде, за просветне, хумане и витешке циљеве – главница 400.000 динара,
Просветни фонд Лјувице и Јована Ст. Јевтовића, јувелира из Београда, за помагање деце сирочади изгинулих свештеника и учињета у Старој Србији и Српској Маћедонији.
Фонд Михаила С. Јевтовића, ученика ВИИИ разреда реалке – (немам информацију о главници)

У знак признања за ове легате краљ Александар је Јована-Стевана Јевтовића, 1925. године, одликовао орденом Светог Саве ИИИ степена, а његову супругу Лјубицу истим орденом ИВ степена. Неколико месеци након уручења овог високог признања, тачније 12.12.1925. године, чика Стева умире у свом дому у Цара Уроша бр. 14 и бива сахрањен на Новом гробљу одакле је, након смрти супруге Лјубице, 1927. са свим посмртним остацима целокупне породице, пренет у село Засеље и похрањен у гробници Цркве Светог Јована Крститеља, саграђене његовим средствима, која и данас краси тај крај.
Да се не заборави!
Јован-Стеван Јевтовић (1842-1925)