Ко је желео да се надише „свежа ваздуха и да проведе неколико пријатних часова у слободи”, могао је на само једанаест километара од Београда, железницом, да ужива у вожњи чамцима по вештачком језеру и опусти се у природи где је недељом и празником био бесплатан „дансинг у ресторацији”, а све то на имању Београђанина, Светозара Стефановића, индустријалца и акционара Београдске кладионице, оснивача прве фабрике конзерви у Краљевини Србији, 1907, у Крагујевцу, који је свој посед претворио у „најубавије и најздравије шумовито место за излете – Кијево код Ресника”.
А сваке године, крајем маја, када је домаћин славио славу, Свети цар Константин и царица Јелена, са више од 200 званица, међу којима су били политичари, истакнути привредници, научници и пријатељи породице, сви пристигли специјалним возом најмљеним само за ту прилику, веселили су се уз најквалитетније иће и пиће, али и војну музику. Здравице су се ређале на све стране, а 1902, држећи високо у руци чашу вина, домаћин је између осталог и поменуо да се из Београда преселио „овде у Кијево, међу српске сељаке, народ, који држи целу државу”. Ради тога је, како каже, обукао свог сина у сељачко одело и спрема га да буде ваљан и добар економ. Живећи међ сељацима, и он ће имати помоћи и користи од њих, и они од њега; нада се узајамној љубави и слози, па за то и наздравља својим гостима из околних села, српским сељацима, српском народу. На крају здравице, домаћин моли драге и цењене госте „да га помогну у раду, јер сва његова воља и сав рад његов и његових наследника имаће успеха, ако га Београђани помогну у том његовом раду, те да доиста имају на летњим жегама куд изићи и ту пријатно се забавити у свежој и здравој природи”.
У том нестварном окружењу, викендице су имали многи знаменити и утицајни људи тог доба међу којима су Моша Аврам Маца, фабрикант и трговац, као и др Недељко Кошанин, наш прослављени биолог, у чијој је кући са млином, по причању многих, један излетнички дан, 1905, провео и брачни пар Ајнштајн, Милева и Алберт са сином Хансом.
