Михаило Петровић – Мика Алас, није умео да плива. Једанаест пута се давио. Миланковић покушао да га научи, али без успеха!
“Ви сте, мајсторе, сигурно одличан пливач“
“Ја не умем да пливам: не знам ни сам како сам се досад увек некако спасао.“
“Шта кажете? Алас Мика не уме да плива!“ Он обори главу и слеже раменима.
“Не умем “
“Ја ћу вас научити!“
“Е, када бисте били тако љубазни!“
Ја учиних, заиста, покушај да га научим пливати када је идућег лета дошао на неколико дана к мени у госте у Даљ. Баш те године дао сам по његовим упутствима саградити у Вуковару врло згодан чамац у коме сам за време летњег распуста проводио са својим братом свако до подне на Дунаву који тече поред мог очинског дома.
Na drugoj obali Dunava pronađosmo izvanredno lep peščani sprud koji se sa obale blagim nagibom spuštao u reku. Onamo odvedoh svoga đaka Miku da ga naučim veštini plivanja. Kad mu rekoh da se tu, u plićaku, ispruži po vodi da mu pokažem osnovne plivačke pokrete, on pokaza, iako zabrinuta lica, nameru da me posluša, no čim okvasi trbuh i grudi, on pobeže iz reke glavom bez obzira.
Sav moj trud da ga u reku vratim ostao je bezuspešan. Od svih đaka koje sam u životu imao, Mika je bio najslabiji; a ja sam bio njegov najlošiji učitelj.“
Zapisao: Milutin Milanković.
