Чувена Врачарска задруга је, почетком двадесетог века, инвестирала у хотел „Српски краљ“, откупивши га од породице Вељковић, те је надоградњом још два спрата, као и уређењем врхунске кухиње, велике баште, али и ангажовањем новог менаџмента, успела да тај хотел уврсти међу најбоље и најлуксузније тог доба у Београду.
Преко пута Калемегдана, на једној од најлепших локација, у објекту који је имао размере дворца, био је смештен хотел „прве класе” са сто соба, неколико краљевских апартмана, лобијем који је одисао хармонијом и елеганцијом и неколико ресторана и барова. Све спаваонице су имале купатило са хладном и топлом водом, изоловане посебним материјалима како ларма и жубор са прометних улица не би реметиле одмор и уживање елитних гостију високог естаблишмента.
Телефонска централа, поштанска служба, „лифтови најновије конструкције који се могу употребљавати и дању и ноћу”, превоз гостију у најскупљим колима са елегантно униформисаним шоферима, велика трпезарија са терасом која гледа на Калемегдан, „друштвена сала красно намештена”, али посебно квалитетна и разноврсан јеловник и врхунска послуга, чинили су хотел „Српски краљ“ незаобилазним местом имућних путника намерника.
Врачарска задуга је за управника поставила врсног Едварда Франкла, директора, који је беспрекорно водио и до неслућених размера уздигао ниво услуге. Интересантно је да је Едвард, скоро свакодневно, лично, набављао храну за хотел на београдским пијацама, и то уз разне захтеве и критеријуме. Инсистирао је на квалитету, свежини и разноврсности робе за коју није жалио пара, а нашао сам и занимљив случај из новембра 1932, када је дошло до опште туче међу трговцима, на Великој пијаци, грабећи се да први понуде своју робу Едварду, те су тако направили општу пометњу и русвај који се завршио на Суду.
Шестог априла 1941. године, приликом бомбардовања Београда, Немци су погодили овај хотел и уништили га до темеља. Након рата, држава је наследницима одузела плац, распарчавала га и уступала разним фирмама, а данас је тамо зарасла ледина и ругло које нити подсећа нити мирише на елеганцију и раскош од пре сто година.
