Profesor Sima Lozanić je, 19. januara 1874. godine, ispitivao vode u Beogradu, te je za svoju analizu uzeo savsku, dunavsku, vodu sa Čukur česme kao i sa Delinske česme.
Njegov zaključak je bio da je voda iz Save najbolja za piće a imala je sledeće karakteristike:
Specifična težina vode: 1,00024
Stalna tela u 1 lit: 0,1915 gram.
Neorganskih tela: 0,1784
Organskih tela: 0,0131
Natrijum-hlorida: 0,00314
Natrijum-karbonata: 0,00148
Kalcijum-sulfata: 0,00592
Kalcijum-karbonata: 0,12011
Magnezijum-karbonata: 0,04441
Silicijum-dioksida: 0,00300
Oksid aluminijuma i gvožđa: 0,00200
E sad, ako je neko od vas stručan da nam pojasni i eventualno uporedi sa današnjom hemijskom situacijom u vodama koje pijemo, bilo bi sjajno!
Izvolite!
P.S. – Profesor Lozanić je u ovom naučnom radu ostavio kao napomenu da je uzorak vode iz Save uzeo „ispod vojenog magacina a više utoka bare u Savu” i još kaže da je bila malo mutna pa je zbog toga „prvo kroz artiju proceđena”.
