Dr Jovan Jovanović Zmaj je bio lekar da leči, čovek da pomogne, ali ne i da zaradi. Evo kako je njegov veliki prijatelj i kolega dr Laza Stanojević, lekar iz Novog Sada, okarakterisao Zmajevu privatnu praksu:
„Kada je kao lekar pozvan bilo kom bolesniku, žurio bi se kao da je svaki bolesnik na samrti. Ako je imao težeg bolesnika bio je celo vreme neraspoložen, zabrinut i kao utučen. Ne jedared dok je praktikovao u Novom Sadu došao mi je snužden i zlovoljan sa rečima: „Ajdemo molim te jednom teškom bolesniku jedincu u majke a pri tom pukoj sirotinji, ako uzmognemo da ga majci spasimo”. Kad smo se vraćali od tog bolesnika, na pola puta bi se trgao i rekao „pričekaj molim te malo, nešto sam zaboravio da naredim”; vrati se, maši rukom u džep i mesto da primi nagradu pruži majci, pored leka, i pare.
Ako je bilo iole izgleda da će bolesniku biti bolje, razvedrio bi se i radovao kao malo dete, a ako smo našli da od bolesnika kanda neće biti ništa, molio me je da ga ne ostavljam nego da idem k njemu da ga malo razgovorim ili da idemo u šetnju da se malo razonodi.
Isto ovako, kao privatan lekar u Novom Sadu, postupao je Zmaj i u Beogradu, i na isti način, privatnom praksom, „sticao” prihode – „zarađivao”.
