Mihailo Petrović – Mika Alas, nije umeo da pliva. Jedanaest puta se davio. Milanković pokušao da ga nauči, ali bez uspeha!
“Vi ste, majstore, sigurno odličan plivač“
“Ja ne umem da plivam: ne znam ni sam kako sam se dosad uvek nekako spasao.“
“Šta kažete? Alas Mika ne ume da pliva!“ On obori glavu i sleže ramenima.
“Ne umem “
“Ja ću vas naučiti!“
“E, kada biste bili tako ljubazni!“
Ja učinih, zaista, pokušaj da ga naučim plivati kada je idućeg leta došao na nekoliko dana k meni u goste u Dalj. Baš te godine dao sam po njegovim uputstvima sagraditi u Vukovaru vrlo zgodan čamac u kome sam za vreme letnjeg raspusta provodio sa svojim bratom svako do podne na Dunavu koji teče pored mog očinskog doma.
Na drugoj obali Dunava pronađosmo izvanredno lep peščani sprud koji se sa obale blagim nagibom spuštao u reku. Onamo odvedoh svoga đaka Miku da ga naučim veštini plivanja. Kad mu rekoh da se tu, u plićaku, ispruži po vodi da mu pokažem osnovne plivačke pokrete, on pokaza, iako zabrinuta lica, nameru da me posluša, no čim okvasi trbuh i grudi, on pobeže iz reke glavom bez obzira.
Sav moj trud da ga u reku vratim ostao je bezuspešan. Od svih đaka koje sam u životu imao, Mika je bio najslabiji; a ja sam bio njegov najlošiji učitelj.“
Zapisao: Milutin Milanković.
