Inženjer svetskog formata, Dobrivoje S. Božić (1886-1967), epohalni pronalazač, inovator, konstruktor i izumitelj, rodonačelnik nauke o kočenju i kočnicama u Srbiji, svojim genijalnim radom dao je doprinos planetarnih razmera u oblasti razvoja železničkih kočnica.
Sa 60 patenata u 18 zemalja svrstava se u jednog od najvećih srpskih konstruktora i pronalazača. „Božićeva kočnica“, njegov najpoznatiji patent, priznat je 1928. godine od starne Internacionalne unije železnica kao jedno od najboljih rešenja i to do današnjih dana, kako po jednostavnosti konstrukcije, tako i po lakoći rukovanja i efektu dejstva. Zahvaljujući svojim pronalascima Dobrivoje Božić je postao bogat čovek. Pošto u Kraljevini Jugoslaviji nije postojalo preduzeće koje bi moglo da uspešno proizvodi njegove kočnice, on je svoje patente prodao Škodi (Škodovy závody) za 400.000 dolara, s tim što je ugovorom zaštitio interes svoje zemlje, jer je Jugoslovenskim državnim železnicama omogućio njihovo besplatno korišćenje. Sva kasnija rešenja vazdušnih kočnica u svetu su samo usavršavanja i kopije Božićevih pronalazaka.
Njegov princip kočenja je neprevaziđen i osnova je za sve vrste do danas primenjivanih vazdušnih kočnica, te se slobodno može reći da je preteča razvoja ABS sistema kočenja kojim su danas opremljena drumska vozila. Svi savremeni kočnici i rasporednici na vozovima i lokomotivama funkcionišu na principu njegovog izuma. Prvi je u svetu upotrebio pri konstruisanju kočnika gumene membrane. Vozovi se i danas zaustavljaju njegovom automatskom kočnicom koja ne može biti prevaziđena ni po jednom osnovu.
Dobrivoje Božić, dobrovoljac u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu, čovek koji je kočio da bismo mi napredovali brže, bio je poštovan i slavljen kao jedan od najvećih umova naše zemlje, da bi nakon Drugog svetskog rata, od strane novih vlasti, uz oduzimanje celokupne imovine, bio neopravdano proglašen za državnog neprijatelja i uhapšen pod optužbom da je sarađivao sa okupatorom. Iz zatvora je pušten na insistiranje Rusa koji su znali o kakvom se promašaju radi. U strahu da će ponovo biti uhapšen i streljan, kao i zbog toga što mu je onemogućen dalji rad u zemlji na usavršavanju kočnice železničkih vozila, on je u tajnosti sa porodicom napustio Jugoslaviju. Pred kraj života vratio se u Srbiju gde je i umro. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Da se ne zaboravi!
Poštovani gospodine Žiko,
hvala Vam na ovim divnim tekstovima pomoću kojih prekraćujem vreme na aerodromima.
Pre neki dan sam kupila Vašu knjigu „Nestvarno a stvarno“ i jedva čekam da počnem da je čitam.
Poštovana gospođo Zorice,
Hvala Vama na komentaru, lepim rečima i poverenju!
Srdačan pozdrav i svako dobro Vam želim!