Na današnji dan, tačno pre četrdeset godina, umrla je u Beogradu Ksenija Atanasijević (1894-1981), prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu i prva dama izabrana u zvanje docenta u Srbiji.
Ksenija je bila šesto dete u porodici. Njena majka Jelena je umrla odmah nakon porođaja a otac dr Svetozar Atanasijević, lekar i upravnik Opšte bolnice u Beogradu, napustio je iznenada ovaj svet kada je Ksenija imala dvanaest godina. Brigu o talentovanoj devojčici preuzima maćeha Sofija, nastavnica Više ženske škole.
Ksenija je diplomirala čistu filozofiju sa najvišim ocenama ostavljajući u čudu svoje profesore a posebno mentora Branislava Petronijevića. Za doktorski rad je uzela delo Đordana Bruna, do savršensta ga obradila i pred komisijom, kojom je predsedavao njen mentor uz pomoć prof. dr Milutina Milankovića i prof. dr Veselina Čajkanovića, Ksenija je, 16. januara 1928. godine, odbranila svoj rad i tako se upisala u istorju kao prva žena doktor nauka na Beogradskom univerzitetu gde je kasnije, uz velike peripetije i negodovanja pojedinih profesora, postala docent, te profesor (npr: uvređeni prof. dr Miloš Trivunac je jednom prilikom na sednici univerzitetskog veća žustro reagovao: „Ima krajeva u Srbiji gde žene ljube u ruku mlađe muškarce, a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci!“)
Iako je Enciklopedija Britanika uvrstila u svoje odrednice njen doktorski rad o Đordanu Brunu kao relevantnu literaturu za shvatanje Brunove misli, Ksenija je tokom tridesetih godina prošlog veka doživela neviđenu torturu na Beogradskom univerzitetu te na kraju bila prognana sa istog uz razne intrige i tračeve koji su o njoj kružili čaršijom i profesorskim kuloarima.
U Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, Ksenija Atanasijević odbija da potpiše čuveni Apel beogradskih intelektualaca. Štaviše, pre rata pisala je protiv nacizma i branila Jevreje, pa je Gestapo hapsi. To isto čine i nove komunističke vlasti nakon rata. Iz zatvora je izašla lišena građanskih prava, a sve njene knjige stavljene su na listu zabranjenih.
Najveća srpska žena mislilac, prevoditeljka klasičnih filozofskih dela, autorka mnogobrojnih studija, članaka, metafizičkih i etičkih rasprava, umrla je u Beogradu, 28. septembra 1981. godine, i sahranjena na parceli 10 Novog groblja ali, kako nije imala potomaka koji bi plaćali zakup grobnog mesta, te zbog nebrige države i društva, njen grob je „preoran“ i više ga nema, ali na sreću, sećanja još uvek ima!
(Grobnica Ksenije Atanasijević je promenila vlasnika a danas se na tom mestu nalazi samo pločica JKP „Pogrebne usluge“ sa njenim imenom)
Više o Kseniji Atanasijević na linku ovde ili ovde…
HVALA VAM NA OVOJ PRICI. JAKO ME ZAINTERESOVANE, RASTUZULA, ALI I U ISTO VREME ODUSEVILA, AKO GROBA NEMA UVEK IMA NEKOGA KO CE IZNETI ISTINU.