Toma Vanđel (1834-1906), iz Alistratije blizu Kavale, negde oko 1864, došao je u Beograd i svojim pregalačkim radom stekao veliko bogatstvo, i sve to što je stekao ostavio je Srbiji u dobrotvorne svrhe.
Ne samo da je bio plemenit i human već i viteški hrabar, te je svoje herojstvo pokazao kao tobdžija u srpsko-turskim ratovima (1876-1878).
Između ostalog, u testamentu je zaveštao i 12.000 dinara da se podigne spomenik dečaku koji je pogunuo 1862. godine na Čukur-česmi, i da to bude delo domaćeg vajara, što je 1931. godine u potpunosti i učinjeno – autor spomenika je srpski akademik i skulptor Simeon Roksandić.
Toma Vanđel je umro 9. jula 1906. godine u banji Rojič u Austriji, ali na njegovu izričitu želju sahranjen je u Beogradu, i to uz nesvakidašnji ispraćaj koji su mu Beograđani priredili, pogreb kakav samo dolikuje takvim gromadama.
Ovo je samo delić zanimljivog i vrednog rukopisa koji sam pripremio i sa kojim sam konkurisao kod Sekretarijata za kulturu Grada Beograda sa željom da podrže to štivo pod naslovom: