Kada se u Engleskoj obeležava Kosovska bitka onda to izgleda ovako…

U jeku Prvog svetskog rata, tokom proleća 1916. godine, grupa srpskih rodoljuba potpomognuta značajnim engleskim ličnostima, pokrenula je ideju da se te godine, prvi put u Velikoj Britaniji, obeleži Kosovski dan, kako su ga oni nazvali, odnosno čuvena Kosovska bitka vojevana na Vidovdan 1389.

U Londonu je formiran Odbor za Kosovski dan sa osnovnim ciljem da se kroz planiranu manifestaciju istakne značaj Kosova kao čina odbrane evropske civilizacije od osvajača sa Istoka. Članovima tog Odbora bili su: Ledi Pedžet, rukovodilac prve bolnice Srpskog potpornog fonda u Skoplju od 1914. godine, gospođa Sinkler Stobar, rukovodilac treće misije bolnice Srpskog potpornog fonda u Kragujevcu 1915, gospođa Karington Vajld, koja je bila na čelu obrazovnog pododbora Srpskog potpornog fonda i zbrinjavala i školovala srpsku decu i omladinu širom Velike Britanije, dr Dikinson i dr Džejms Beri, čuveni lekari koji su na čelu Kraljevske nezavisne bolnice, tokom 1915, boravili u Vrnjačkoj Banji i zbrinjavali naše ranjenike, dok je za predsednika Odbora za Kosovski dan izabrana legendarna dr Elsi Inglis, lekarka i hirurg, osnivač Bolnice škotskih žena, koje su tokom 1915. delovale u Kragujevcu, Valjevu, Mladenovcu i Lazarevcu.

Među ostalim članovima našli su se i: Robert Viljem Siton-Votson, čuveni britanski publicista i istoričar; Fajns Klinton, teolog; Nikolaj Velimirović, (od 1920. vladika), dr Milan Ćurčin, književnik, prevodilac, kritičar, kasnije i urednik „Nove Evrope”.

Odbor je, sve ukupno, imao 17 članova, a glavni cilj koji su postavili glasio je:

„Da se širom Velike Britanije proslavi Kosovski dan u znak priznanja hrabrosti Srba, koji sada nisu u mogućnosti da taj dan obeleže u svojoj zemlji kao što su to vekovima činili od 1389.”

A sada, pogledajte kako je tada obeležena Kosovska bitka:

– U centru Londona, u ulici Parlament strit broj 50, otvorena je knjižara u kojoj se isključivo prodavala literatura o Srbiji, izlagali ratni trofeji, fotografije…;

– London i svi veći gradovi širom Engleske bili su oblepljeni plakatima sa motivima „Herojske Srbije” Bernarda Pastridža, čuvenog engleskog ilustratora;

– Preko 500 članaka, redakcijskih uvodnika, reportaža i vesti je objavljeno i to u svim dnevnim i periodičnim novinama i časopisima kao što su Tajms, Dejli Miror, Dejli Ekspres, bukvalno svi;

– Više stotina uglednih političara, književnika, naučnika, novinara, analitičara, cenjenih građana Velike Britanije je objavilo svoje autorske tekstove, u kojima su uzdizali značaj Srbije, naše vojske, a posebno isticali važnost sećanja na Kosovsku bitku;

– štampano je 2000 primeraka knjige srpskih narodnih pesama u prevodu, gore pomenutog, Roberta Viljema Siton-Votsona;

– takođe, 2000 primeraka knjige „Bez kuće i otadžbine”;

– 5000 primeraka brošure „Herojska Srbija”;

– 50.000 primeraka brošure „Rat Srbije za oslobođenje”:

– 8000 brošura „Beleške o srpskoj istoriji”;

– 3000 primeraka brošure „Kosovski dan”;

– 6000 primeraka brošure „Srbija i Kosovo” Tihomira Đorđevića;

– 30.000 primeraka brošure sa srpskom himnom;

– 5000 brošura „Žene Srbije”;

– 25.000 primeraka brošure „Srbija, juče, danas, sutra” Roberta Vilijema Siton-Votsona;

– 85.000 primeraka cirkulara Odbora za Kosovski dan;

– Na sam dan, 28. jun 1916, okupila su se 22 značajna poslanika britanskog Parlamenta i doneli rezoluciju: „Želimo da izrazimo svoje divljenje hrabrosti naših viteških srpskih saveznika, koji pružaju dugotrajan otpor nadmoćnim osvajačkim silama, njihovoj moralnoj čvrstini i izdržljivosti kojom podnose patnje koje im nanosi varvarski neprijatelj, privremeno zauzevši njihovu zemlju, neoprostivom izdajom bugarskog vladara, poglavara hrišćanske države, koji se, zaboravivši vekovni sukob između krsta i polumeseca, sukob tragično i zauvek vezan za ime Kosova, pridružio podlom i neprirodnom savezu tradicionalnih neprijatelja jugoslovenskih naroda. Želimo da uverimo Njegovo veličanstvo srpskog kralja i srpski narod, da, pridružujući se prvi put u Engleskoj proslavi velike srpske godišnjice, duboko saosećamo sa patnjama koje im je donela njihova odanost stvari saveznika, priznajemo obaveze Velike Britanije i savezničkih sila da isprave nanete im nepravde, da vaspostave u celini nezavisnost i integritet Srbije i da ostvare njene legitimne težnje zasnovane na načelu nacionalnosti…”;

– u Grafton galeriji u Londonu govorili su Čedomilj Mijatović i Tihomir Đorđević;

– u Nacionalnom klubu liberala govorio je lord Svejtling;

– u Kovent gardenu govor je držala gospođa Haverfild;

– kod Marbl Arča, pred više ministara, poslanika i ambasadora, govorila je dr Elsi Inglis;

– u Eolijan holu u Londonu odžan je koncert srpske muzičke i recital srpske poezije;

– u Kraljevskom institutu akvarelista priređena je izložba srpskih ratnih fotografija;

– u Salonu društva lepih umetnosti otvorena je izložba crteža Frane Radovanija;

– u više od 1000 bioskopa širom Velike Britanije, u okviru filmskih novosti, prikazani su filmovi o Srbiji;

– u svim kafanama, bazarima, restoranima i na železničkim stanicama, Viktorija, Juston, Čering Kros, Kanon Strit, prodavali su srpske zastave i literaruru o Srbiji;

– u izlozima svih velikih prodavnica i robnih kuća bila su istaknuta srpska obeležja;

– posebno su bili ukrašeni Oksford i Birmingem gde je govor držao dr Subotić;

– u Pambrouk koledžu održan je veliki skup od više stotina uglednih profesora;

– u Univerzitetskom koledžu Oksfor je priređen veliki koncert sa aukcijom u dobrotvorne svrhe;

– u Birmingemu je održan veliki skup na kome su govorili ledi Pedžet i prof. Bogdan Popović;

– skupova sa predavanjima je bilo i na Kembridžu, Lidsu, Bangoru, Barnmautu…ukupno u 40 gradova širom Velike Britanije;

– u skoro svim osnovnim, srednjim i privatnim školama, tačnije u više od 12.000 škola, širom Engleske, na prvom času je pročitan, nesvakidašnje lep, Siton-Votsonov, tekst: „Srbija, juče, danas, sutra” (naslovna strana brošure u prilogu) koji u superlativu govori o značaju Srbije, naše borbe, Kosovske bitke itd;

– učenici su imali zadatak da sastave pisane radove na temu Kosova, a najbolji su nagrađeni i javno čitani;

– jedan srednjoškolac, Edgar Braun, inspirisan Kosovskim danom, pokrenuo je školski časopis i naredne dve godine ga uređivao, a nazvao ga je „Srbija”;

– London je, takođe, bio izlepljen plakatima kojima je narod pozivan na službu u Katedralu, a tekst koji se na njima isticao glasio je: „Mislimo na Srbiju, molimo za Srbiju, vaspostavimo Srbiju” i sa porukom u nastvaku: „Srbija se borila i stradala za slobodu. Njena i naša stvar su zajedničke. Odajmo poštu njenim mrtvima i pomozimo njenim živima”;

 – najsvečaniji trenutak se odigrao 7. jula 1916, u katedrali Svetog Pavla pred više stotina istaknutih ličnosti i više hiljada građana, a propoved je održao arhiepiskop kanterberijski, a toj službi je prisustvovalo i 300 srpskih đaka koji su otpevali našu himnu;

– zapažen govor je tada održao Nikolaj Velimirović koji je između ostalog rekao: „Mi smo, kao strpljivi robovi, mi smo se klali sa neprijateljima njenim, braneći ulaz u to čistilište. I drugom rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda, divlje trnje oko pitome ruže. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli braneći Evropu. Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.”

– izdvajam i to, da je nedelja, 2. jul 1916. proglašena srpskom nedeljom, te je u svim anglikanskim crkvama, širom Engleske, prvi put u istoriji, održana pravoslavna liturgija.