Od ustanka na Turke, 1815. godine, pa sve do 1838, knez Miloš Obrenović je svakog meseca odvajao određenu ušteđevinu – za ne daj bože, i stavljao u sef sa dva uparena ključa, te isti, prepun novca i zlata, pod imenom „Nepokretna kasa”, predao ministru finansija na čuvanje.
Nepokretnu kasu su kasnije mnogi šetali i nosali uzduž i popreko po Srbiji, otvarali i zatvarali, vadili, ali mnogo manje u nju stavljali, pa tako ostaju zabeležene ljutite reči kneza Miloša koje je uputio svom saradniku, po povratku u Srbiju iz izgnanstva, 1859. godine:
„Znade li ti more kad ja sa Jakšićem napuni puna 4 sanduka novca u zlatu, pa ove sanduke zatvori mojim ključevima u kasu, i ostavi ključeve onde gde ih niko naće neće, a vi najdoste moje ključeve pa pojedoste pare! Gde su pare moje?”
