Prilikom mnogih đačkih proba u Srpskoj muzičkoj školi, posebno pred ispite, jedan Mokranjčev učenik svirao je kompoziciju od Edvarda MacDovela, koja se završavala sa pianissimo possibile (ppp – najtiše moguće).
Stevan Mokranjac nikako nije bio zadovoljan sa tim ppp, tražio je još tiše i tiše, te više puta ponavljao sa učenikom taj deo. Odjednom, izmučeni đak nestrpljivo reče:
– Gospodin Stevo, pa ja sam sebe jedva čujem! – a Mokranjac mu na to odgovori:
„Oh, ti sretni čoveče, ja te još uvek čujem”.
