Najbolje noćne provode u Beogradu, nakon Prvog svetskog rata, organizovao je lično Mihailo Petrović Mika Alas, poštujući svoje geslo da „čovek treba bar jednom mesečno da se izludira”, a to ludiranje se sastojalo iz pesme, svirke i raznoraznih viceva i šala, na odmerenom nivou, sa obaveznim čitanjem „Celomudrija ovoga sveta”!
Mika bi prvo osmislio tekst pozivnice koja je morala biti štampana na finom papiru i svakom, posebno odabranom gostu, lično dostavljena. Ova pozivnica, sa kojom vas vodim na večerašnji „džumbus bal”, kako je društvo nazivalo te događaje, sadrži sledeći tekst:
„Jedenje i pijenje po sopstvenoj volji; pevanje, sviranje i igranje latinicom i ćirilicom; kako je koga milo; kafe pijenje na persijski način!”
Za pokriće režijskih troškova, na pozivnici je još stajao i iznos koji su gosti bili dužni da prilože „u maramče 20 groša gotove pare”, odnosno u otvorenu i razvučenu šubaru koju je držao na ulaznim vratima jedan od članova orkestra „Suz”.
Domaćin je uvek birao posebne restorane za provod, odnosno one koje „odgovaraju otmenoj gospodi sa damama”, kao što su Balkan, Kolarac, Imperijal i dr. Njegovi drugari, članovi društva „Suz”, su takođe bili vrlo aktivni u organizaciji Džumbus bala, pa su mu tako, pored muziciranja, pomagali i oko spremanja hrane, a posebno „Mikine alaske čorbe” koja je nepogrešivo istrajavala kao specijalitet večeri.
Pred sam početak, za zaseban sto seo je i Mika sa svojim Suzovcima. Kad su kelneri počeli da donose prvo jelo, svirači su na Mikin znak, prevrnuli tanjire i počeli da oštre noževe na spoljne ivice tanjira. Iznenadno struganje noževa i tanjira privuklo je pažnju svih gostiju koje je uz sevdalinke zabavljao čuveni pevač Mijat Mijatović.
Pored velikog repertoara narodnih pesama i melodija, neposredno pred ponoć, svirano je i „Baba Mudrino kolo” – igranje sa preponama. Poređaju se stolice i stolovi i pri igranju, je potrebno da se pređe preko njih. Kolo obično povede Jelenko Mihailović, Mikin dobar drugar i kolega, te igrajući u početku normalno, sačeka da se malo kolo poveća i to naročito sa ženskim svetom, pa tek ond krene preko postavljenih prepreka. Tada, kao po nekom komičnom scenariju, nastaje vrisak dama, jer ne mogu da se penju i koračaju preko prepona. Međutim, orkestar sve više ubrzava sviranje, a Jelenko juri napred kao besan. Na sreću ili nesreću, zavisi iz čijeg ugla se posmatra, nosile su se uske suknje, koje počinju da pucaju i spadaju sa žena, ali iz kola se, po pravilu, ne može. Tek kada se gospođama nazirao čipkani donji veš i kombinezoni, orkestar je utihnuo, a dame sa suknjama u rukama pojuriše u skrivene prostorije radi doterivanja svojih toaleta.
Na jedan minut pred ponoć, Mika i Jelenko se pojavljuju na vratima noseći u rukama veliku knjigu „Celomudrija ovog sveta” (već sam vam pričao o kakvim isečcima se radi). Vrata su tesna, pa ne mogu istovremeno da uđu u salu. Mika pokuša da uđe, ali Jelenko se zaglavi. Zatim pokuša Jelenko, ali se Mika zaglavi. Posle nekoliko takvih guranja, najzad uđoše, odahnuvši od napora. Pošto su seli za jedan manji sto, koji je već bio pripremljen, Jelenko otvori knjigu i poče da čita (primer):
„Radi znanja. Pošto sam se zavadio s moju porodicu, za koju sam podigao porodičnu grobnicu na Novom groblju i u koju je sahranjena moja baba Maga, to isključujem moju porodicu iz dalje saranjivanje u istu pomenutu grobnicu i zadržavajući jedno mesto za mene, ostalu komociju izdajem pod kiriju odnosno jedno veliko i dva mala. Kome treba, upravo ko umre, neka se meni obrati. Dolepotpisan: Sreja Mekić ovd. („Dnevni list” 1890)”.
Čim Jelenko završi čitanje na ulaznim vratima u salu, pojavi se jedan čovek, nagaravljen po licu, vodeći mečku na lancu. U sali zavlada muk. Mečka je počela da reži, a njen vođa je umirivao lupajući štapom u patos i trzanjem lanca, koji je bio privezan za njenu njušku. Tada je mečka uz udaranje mečkara u doboš počela da igra, približavajući se u toku igre ponekoj dami, što je mnogo ljutilo mečkara. Kada se završilo igranje, mečkar naredi: „Pokaži Martika, kako mlada leže u krevet prve noći”. Tada se Martika stidljivo ispruži na leđa, što je izazvalo veliki smeh kod publike. To je bila tačka „Živa mečka igra u sali hotela Imperijal”.
Konačno, kelneri izose kafu, napominjući da se ne pije, dok svi gosti ne budu posluženi, a kada je to učinjeno, Jelenko ustade i viknu: „Kafe pijenje na persijski način!”. Tada su Suzovci počeli glasno i polako da srču kafu. To srkanje izgledalo je kao struganje drveta nekom testerom, naročito kad je i ostala publika preuzela glasno i nadugačko da srče. Posle ispijanja kafe, negde pred zoru, muzičari su odsvirali „Suzovski marš” i time je Džumbus bal Mike Alasa bio završen.
- Verujem da ste se zapitali odakle živa mečka na Džumbus balu! Međutim, to je bio čovek obučen u mečkinu kožu koju je Mika Alas odavno kupio i čuvao specijalno za ovakve i slične prilike.
** Priložena fotografija: Mihailo Petrović – Mika Alas (violinista sa šeširom) predvodi svoju muzičku družinu „Suz“ na kafanskom veselju (Arhiv SANU).
